| bind | Datum: Utorak, 27.10.2020, 00:12 | Poruka broj: # 1 |
Poruka: 1506
Status: 
| 
Salata je biljka koja prati naĆĄe jelovnike skoro cele godine. To moĆŸemo zahvaliti velikom broju njenih sorti, koje se jednako uspeĆĄno uzgajaju u rano prolece, leti, pa cak i preko zime. Njen najveci deo, cak do 95 odsto cini voda. Medjutim, iako je salata kao energetski izvor gotovo beznacajna (100 grama salate sadrĆŸi 63 kJ ili 15 kcal), to nimalo ne umanjuje njenu hranljivu vrednost. Naprotiv, ona obiluje dragocenim mineralima i vitaminima. Od mineralnih sastojaka najviĆĄe ima kalcijuma (24 mg%) i gvoĆŸda (0,5 mg%), znatne kolicine magnezijuma, joda, mangana, kobalta, nikla, silicijuma i bakra. Od vitamina najbogatija je vitaminom C (24 mg%), karotinom (0,12 mg%) i gotovo svim vitaminima grupe B, te vitaminom E. Uzgajivaci zelenu salatu razvrstavaju prema cetiri glavne odlike to su: salata glavatica ili puterica, hrustava kristal-salata, lisnata salata za branje i lisnata salata za rezanje, koje se dalje dele u mnoĆĄtvo podvrsta i varijeteta. Kod nas su svakako najproĆĄirenije i najomiljenije prve dve vrste: puterica i kristal-salata. Najvredniji lekoviti sastojak salate je njen mlecni sok koji sadrĆŸava tzv. laktukarijum. NajviĆĄe ga ima u korenu, lisnim rebrima i mladim stabljikama. Taj neĆĄkodljivi sastojak deluje kao opijum, i upravo je on pribavio slavu salati joĆĄ u anticko vreme. Danas su te stare tvrdnje i potvrdene: pouzdano se zna da laktukarijum ublaĆŸava bol, nervnu napetost i osigurava spokojan san. Ako neko iz bilo kojih razloga ne moĆŸe da jede sirovu salatu, najbolje je da je prethodno malo propirjani na maslacu. Salata ce pri tome izgubiti neĆĄto vitamina C, ali ce postati probavljivija, a ostali sastojci ce se uglavnom sacuvati. Mnogi evropski narodi, poput Ć panaca, Portugalaca pa i Francuza, gotovo svakodnevno imaju na jelovniku zelenu salatu, ali ne kao prilog jelu, vec kao predjelo. Takvo predjelo od sveĆŸe, sirove salate pripremljeno je, odnosno zacinjeno s mnogo maĆĄtovitosti i kulinarskog umeca. Kao zacin koristi se suncokretovo, sojino, bucino i maslinovo ulje, vinsko, jabukovo ili obicno sirce, limunov sok, zelene i crne masline, razni prelivi od luka, belog luka, perĆĄuna i ostalih zacinskih trava i mirodija, majoneza, goruĆĄice i slicno, a dodatak mogu biti i krompir, tvrdo kuvana jaja, cvekla itd. To samo potvrduje izuzetno svojstvo salate kao aperitiva. Ć to se tice zacina, valja upozoriti da zelenu salatu treba uvek zaciniti i smeĆĄati u poslednji cas, neposredno pre iznoĆĄenja na sto, da bi ostala cvrsta i sveĆŸa.
|
|
| |
AĆŸurirane teme ·
Nove poruke ·
Älanovi ·
Pravila foruma ·
TraĆŸi ·
RSS
